8 маја, 2021

Herc Time

odvikavanje od kockanja

Kockanje i kriminal

3 min read

Vrlo je poznato da su patološki kockari u krajnjoj fazi svoje zavisnosti spremni na bilo šta kako bi dolašli do novca kojim bi se omogućilo dalje kockanje. To često uključuje ilegalne radnje i krivična dela. Iako mnogi kockari ne shvataju krišom uzimanje novca od svojih bližnjih kao krivično delo, ipak trebalo bi se zapitati šta bi se desilo ukoliko bi članovi porodice odlučili da iznenadni nedostatak novca prijave policiji. Sa druge strane, uočeno je da kod osoba sklonih kriminalnim radnjama postoji intenzivnija i potreba za kockanjem, što je često u saglasnosti sa njihovim (antisocijalnim) potrebama za uzbuđenjem i brzom zaradom.  Postavlja se i pitanje da li je između kockanja i kriminala samo veza zbog „nužnosti“ ili ipak postoji dublja povezanost koja se može objasniti strukturom ličnosti?

Rezultati istraživanja sugerišu da 46% kockara priznaje da je nekada izvršilo krivično delo. Statistički podaci nesumnjivo pokazuju čak značajan rast kriminala u delovima grada u kojima se otvaraju kazina i kockarnice.

Mnogi kockari skloni su kriminalu kao načinu dolaženja do novca koji je neophodan za vraćanje dugova, a samim tim obezbeđivanje daljeg, bar periodično, neometanog kockanja. U većini slučajeva ta dela uključuju obijanje prodavnica, radnji u kojima postoji „živi“ novac koji bi mogli odmah iskoristiti, mada put do toga vodi preko krađa predmeta bliskih osoba koje su prodavane ili založene kako bi se obezbedio novac za kockanje (kojim veruju da će te predmete i vratiti). Pored toga, vrlo je često i da su kockari, isfrustrirani pritiskom od drugih kojima duguju, skloni i fizičkog agresiji. Takođe, i u tom slučaju prvo se ona ispoljava u „bezbednoj“ sredini, odnosno, prema ukućanima i bliskim osobama, da bi se taj krug ljudi samo širio vremenom. Često su krivična dela patoloških kockara nasilja u porodici i fizičko zlostavljanje ukućana i supruga.

Sa druge strane, istraživanja kriminalne populacije ukazuju da skoro svaka treća osoba ima zavisnost od kockanja, kao i da je ta zavisnost znatno intezivnija nego kod opšte populacije. Jasno je da postoji jaka povezanost između sklonosti ka kriminalnim radnjama i patološkog kockanja, međutim, vrlo je nejasno gde su granice tog odnosa i koja sklonost ima veći uticaj. Veruje se da iste predispozicije koje osobu „vuku“ ka kriminalu vode i u patološko kockanje. Naime, potreba za adrenalinom, uzbuđenjem i neizvesnošću se jednako može pronaći u obe aktivnosti, te im je to osnovna sličnost. Pored toga, mogućnost da se odmah dobiju velike sume novca ujedno su jaka sličnost.

Potrebno je shvatiti da u kriminalnim radnjama osoba zarad materijalne dobiti stavlja svoj, a i život drugih, u opasnost, spremna za taj rizik. Iako deluje drugačije, patološki kockar ne ulaže samo novac, već uveliko i sopstveni život i način života svojih bližnjih, te je i spremnost za toliki rizik, koji, nažalost, mnogima dodaje na uzbudljivosti igre, takođe zajednička odlika kockara i kriminalaca.

Takođe, važna i vrlo česta zajednička odlika je i nasilje. Kao što je prethodno pomenuto da su patološki kockari često skloni agresivnom ponašanju, ono je naročito ispoljeno kod kriminalaca. Važno je naglasiti i različitost među polovima. Istraživanja rađena na ženskoj zatvorskoj populaciji pokazala su da je čak 76% žena patološki zavisno od kockanja, ali i ujedno je utvrđeno da je svaka od tih žena bila žrtva agresivnog i nasilnog ponašanja, uključujući seksualno i fizičko nasilje, te da istorija zlostavljanja kod žena često može imati uticaj na njihovu sklonost ka kockanju.

Ono što značajno doprinosi agresivnom i nasilnom ponašanju, i što se ne sme zanemariti, je uticaj dodatnih zavisnosti (alkohola ili drugih supstanci) koje olakšavaju prelaženje daljih granica socijalno prihvatljivog ponašanja, a još dalje komplikuju međuzavisnost kockanja i kriminala, koja nesumnjivo postoji.

Porodica i kockar

 

 

More Stories

3 min read
1 min read
Call Now ButtonPozovi