ULOG- 11.. deo

Roman ULOG

Prestala je da me voli. Osećao sam kako odlazi iz mog  života, kako klizi i ona zajedno sa mnom ali ka nekom svom drugom ponoru. Ne, nisam znao kako da je zadržim. Iako sam se trudio da svoju kockarsku strast držim dalje od kuće, ja sam je svaki put iznova unosio na milion načina.

Bilo je dana kada nam je bilo lepo, ali je sve više bilo onih kada smo se svađali. To su bile svađe ni nalik pravim velikim svađama u kojima se viče, lupa, šamara, ali nisu bile ni za nijansu manje bolnije i neprijatnije. Tihe svađe u kojima smo ukrštali reči kao koplja, bockali se sa njima, ali se u isti mah i trudili da ne ranimo jedno drugo smrtno.  Svaka nova svađa bila je produbljena repriza prethodne. Mirili smo se dugo u noć… Tanka je nit između ljubavi i mržnje, između poraza i pobede.

Jako se naložila na četovanje. Provodila je sate i sate na internetu u razgovoru sa ko zna kim.

– To mi je potrebno, to me smiruje. Razumi me.

Zar sam imao prava da joj išta kažem?

Naravno da nisam i ponašao sam se u skladu sa tim. Retki su bili trenutci kada sam joj zvocao zbog interneta, uglavnom sam ćutao i odobravao. Sve večeri su postale iste. Ja sam pratio rezultate, a ona je bila za kompjuterom. Uživala je u tim dugim razgovorima i eventualnim sastancima na slepo. Svi ti likovi koje je upoznavala bili su  strašne face. Tako su se naravno predstavljali, lepi, bogati, pametni.

A sami?

Ma daj, znao sam da je to gomila bezveznjaka i da tek retki među njima nisu popaljeni samotnjaci u potrazi za sopstvenim fantazijama. Tek pojedinci nisu bili napaljeni klinci ili neiživljeni likovi koji vešto barataju sa obe ruke, jednom kucaju, a drugom onanišu. Sa njima jeste lako jer je dovoljno samo da tipkate «daaaaaaaaaa,  toooooooo». Ni ne morate da čitate njihov tekst. Problem je samo što takvih ima previše. Nisam to mogao da joj objašnjavam jer ona to nije htela niti da čuje, niti da shvati. Verovala je u svaku njihovu reč, verovala u ko zna šta, verovala je u ono što je htela da veruje. Gutala je raznorazne likove dugo ih zadržavajući u ustima. Sisala ih je lagano a strasno kao šećerlemu i vešto plela mrežu oko njih. Igrala se. Svako od njih je, gle čuda, baš i hteo da bude uhvaćen, da bude plen. Stizali su mejlovi, svakim danom sve više i više, a u njima bračne ponude, obećanja, predlozi za nezaboravan seks. I sve to zvuči lepo jer je najlakše idealizovati stvari, najlakše je bilo zamišljati i verovati u to zamišljeno. Nisam želeo da je budim iz tog sna i da glumim nekog ljubomornog pametnjakovića. Bilo mi je jako stalo do nje i baš zbog toga, da, zbog toga što sam je voleo nisam hteo da joj kvarim iluziju. Vreme je teklo, a iluzije su počele da se pretapaju u stvarnost. Zaljubila se. Zaljubila se u nekog tipa sa interneta. Nije kalkulisala i otvoreno mi je rekla da želi da se vidi sa njim.

– Da li imaš nešto protiv?

– Ne – odgovorio sam pogledavši je u oči.

Tada sam prvi put video neki tuđi lik u njima. Neko se već uveliko baškario u njenom srcu, neskriveno uživao.

Dok sam joj pričao bila je odsutna, dok smo vodili ljubav, ona nije bila tu. Kako je to samo grozno!? Pa, ona to samo ispunjava bračnu dužnost bez i trunke strasti! Onda to nema smisla, to nisam želeo. Radila je sve mehanički, programirano, bez i jednog pokreta kojim bi nagovestila da je ipak tu. Samo se ponekad vraćala iz svojih lutanja, iz daljina, i tad bi se prenula tako naglo kao da je neko upravo probudio iz višegodišnjeg sna.

– Reci, ako mi ne dozvoljavaš, neću ići.

– A, da li ti to tako puno znači?

– Da.

I otišla je. Tri dana u Budimpešti sa čovekom koga zna tek preko interneta. Bila je srećna dok se pakovala, ličila je na onu staru, sa razmazanom detinjastom srećom po licu.                   Stanite! Da li je ovo normalno? Muž pušta ženu da provede vikend sa ko zna kakvim čovekom. Naravno da nije normalno, ali još nenormalnije je bilo zabraniti joj da ide.

Da li je to bila tiha, prećutna kompenzacija?

Ne. To je bilo više lice ljubavi koje se ukazalo na jedan sasvim čudan i diskutabilan način.

Od kako je otišla, oka nisam sklopio. I poslednja barijera je pala, i poslednja zastava je ukradena. Osetio sam veliku prazninu i znao sam da će me to učiniti još slabijim. Probdeo sam noć pišući pesme i opraštajući se sa poslednjom vrednom riznicom koju sam čuvao u sebi.

Zamišljao sam ih u koitusu. Sigurno neće ni napuštati hotelsku sobu.

Šta li će mu šaptati na uvo posle?

A šta ako ostane trudna sa njim?

Pitanja su navirala iz tame kao mali leptiri na uličnu svetiljku. Nisam mogao da pronađem toliko odgovora. Raspoloženje mi se drastično menjalo iz minuta u minut. U jednom trenu sam bio srećan zbog nje, a već u drugom besan i spreman da joj sve saspem u lice čim se bude vratila.

A vratila se umorna od dugog puta, prehlađena, ali sa upaljenim lampionima u očima.

Ništa je nisam pitao, ništa nije rekla. Ostale su pesme…

Šta ja imam sa tim

ako si već spavala s njim

onda sa njim i sanjaj

Ni misao jednu ne troši na mene

Moje će želje da se okamene

Ti svoje ganjaj

Koliko ti je srce toliki je svet

Tek mislio sam da si ti taj cvet

Kojim ću i ja da se okitim

Uživaj u svome nemiru

Izgubili smo se u svemiru

Da li treba da ti zavidim

Ne vredi ćutnja ne vrede reči

Postoji bolest koja se ne leči

Kad si več otišla bar se ne okreći

Svoje ću carstvo pronaći sam

Imam mapu još samo fali plan

Žig u vosku na molitvenoj sveći

Šta da ti kažem ti znaš sve

Imamo jedan život a ljubavi dve

Samo ja u te priče ne verujem

Uživaj imaš glavni dobitak

Samo kad prestane da deluje napitak

Ma nema veze opet preterujem

Ogrni samoću

Istoga trena čim ne osetiš žar mojih dodira

I na rubu ramena trag ne ostane

Neću te kriviti

Život je naprosto satkan od dirki klavira

Po kojima pleše strast

Isparaj prošlost

I ako u snovima ne sretneš moj lik

Kupi kartu za prvi voz

I ostani spokojna

Nije svaka karta u špilu kralj pik

Ni premija svaki loz

Pospremi srce

I ako u mom uglu stoje prašnjavi antikviteti

Zaboravi me u trenu

I pogledaj u oči

Kao stranca sa kojim nikad nisi ni mogla poželeti

Svoju kap u vremenu

wwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwwww

Kontakt telefoni HERC TIME Stanković za zakazivanje konsultacija

HERC TIME kontaakt: 0653342321,  0693342321

Za inostranstvo kontakt/ viber +381653342321

Cena Konsultacija- 150 Eura u dinarima po srednjem kursu NBS

Konsultacije na kojima po zahtevu klijenta prisustvuje Dejan Stanković – cena 300 Eura

Konsultacije u kancelarijama u Novom Sadu   ili  preko Vibera se zakazuju.

Konsultacije obuhvataju: procenu stepena problema sa kockanjem, testiranje i analizu ličnog problema sa preporukama kako je najbolje dalje nastaviti Program za prestanak kockanja.

Program odvikavanja je individualan, radi se sa svakim klijentom posebno. Svako ima svoj program kako je najbolje i najbrže da se problem reši. Ukoliko je problem u početnoj fazi dovoljno je par časova.                                          

Uplata se vrši direkno na račun firme HERC Time Stanković- Augusta Cesarca 18, Novi Sad:

Raiffeisen banka A.D.- Beograd     265-7600310000042-15

Račun nakon uplate dobijate na mail koji ste nam dostavili prilikom uplate.

@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@