Preporučujemo

  • Roman "Ulog"

    "Kockanje je kao živo blato. Što se više pomeraš sve brže i dublje toneš, i zato ne traži sreću u ma kom dobitku jer sreća se ne može dobiti, može se samo izgubiti." Dejan Stanković
    opširnije...

  • Patološko kockanje uzroci i posledice

    "Ova je knjiga napisana sa ciljem da bude korisna i razumljiva svima. Trudio sam se da reči budu jednostavne, te da bude jasna i razumljiva i najmlađim čitaocima. Dakle, moj cilj je bio da ova knjiga uđe u vaš dom, bude prijatelj svakom članu vaše porodice i da svako od vas pronađe nešto zanimljivo u vezi sa kockanjem kao patološkom pojavom." Dejan Stanković
    opširnije...

  • Roman "Zbogom kockanje"

    Izašla je nova knjiga Dejana Stankovica ``Zbogom kockanje``. Treća po redu knjiga koja obrađuje temu kockanja i kroz čiju radnju su opisane posledice neumerenog kockanja. Knjiga je napisana po istinitim pričama bivših kockara.
    opširnije...

  • Forum

    Uključite se u diskusije o problemima vezanima za patološkog kockanja, prevenciju patološkog kockanja, i pročitajte ispovesti ostalih članova foruma.
    opširnije...

Arhiva

NAŠA PRIČA

Ponedeljak - 1. Mart 2010.

Tri i po miliona građana Srbije igra neku od igara na sreću poput lota, binga, sportskog klađenja ili SMS licitiranja.

Država podstiče kockanje u krizi
Od januara 2005. Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija ostvarila prihode od - 256 miliona evra. * Zoran Puhač, kladionice „Mocart“: Za vreme krize igrači uplaćuju manje sume, ali pokušavaju da osvoje veće nagrade * Dejan Stanković, Fond „Herc“: Državna lutrija krši zakon a „igra najmanja jedinstvena ponuda“ na RTS je javno stimulisanje kocke.

Autor: K. Živanović - D. Petrović

Loto groznica trese Srbiju - sedmica koja se izvlači večeras eventualnom dobitniku doneće oko 3.900.000 evra, redovi na uplatnim mestima su dugački, a ekonomska kriza podstakla je i druge oblike igara na sreću, tako da se čak i RTS do pre nekoliko nedelja, u saradnji sa Državnom lutrijom Srbije, bavio svakodnevnom podelom „fijat punta“ onima koji pošalju SMS sa najmanjom jedinstvenom ponudom.

-On dodaje da se ne zna tačan broj patoloških kockara u Srbiji, ali naglašava da je on u porastu. Prema njegovim rečima, tome doprinosi i država podstičući ljude da učestvuju u igrama koje organizuje Lutrija Srbije.

- Postoji teza da što je veća kriza, ljudi se više klade i više igraju igre na sreću, ali to nije tako - naši podaci pokazuju da kriza pogađa sve – mi detektujemo jednu stagnaciju, i ono što je karakteristično za vreme krize jeste da igrači igraju na manje sume, ali za te manje sume pokušavaju da osvoje veće nagrade. Znači, pokušavaju da podignu rizik - kaže za Danas Zoran Puhač, menadžer za odnose sa javnošću kompanije ‘’Mocart’’, koja u Srbiji ima oko 360 sportskih kladionica, a posluje i u Makedoniji, Rumuniji i BiH, i predstavlja najveću privatnu firmu u regionu koja se bavi organizacijom igara na sreću.

Mile Simojlović, načelnik Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija, kaže za Danas da su prihodi države od ovog vida zabave, ostvareni u periodu od 1. januara 2001. do 31. decembra 2004, pre stupanja na snagu novog Zakona o igrama na sreću iznosili su 2,02 milijarde dinara, odnosno oko 29 miliona evra. U periodu primene novog zakona od januara 2005. do kraja 2009. godine prihodi iznose 21,6 milijardi dinara, odnosno oko 256 miliona evra. Od te sume novca Uprava je ostvarila prihode u iznosu od 11,4 milijarde ili 52,63 odsto od igračnica, automata, kladionica, nagradnih igara u robi i uslugama, a od Državne lutrije Srbije 10 milijardi dinara ili 47,37 odsto (loto, instant lutrija, tombola, bingo i SMS igre). Simojlović dodaje da u Srbiji trenutno legalno radi 81 priređivač igara na sreću na automatima, koji poseduju 17.498 automata, 25 sportskih kladionica sa 1.297 uplatno-isplatnih mesta i dva pravna lica koja imaju dozvolu za držanje kazina.

U Državnoj lutriji Srbije (DLS) kažu za Danas da je svrha poslovanja ovog preduzeća da obezbedi stabilan i što veći prihod budžetu Republike Srbije. Takođe, naglašavaju, veliki deo prihoda odlazi igračima, koji im „upravo zbog toga poklanjaju poverenje“.

- Minimum 50 odsto lutrijskih prihoda vraća se igračima kroz nagradni fond. Samo u prošloj godini našim igračima je isplaćeno oko 45 miliona evra, što je više nego ikada u istoriji DLS. Od preostalog dela, 60 odsto prihoda ostvarenih preko DLS odlazi budžetu za finansiranja Crvenog krsta, organizacija za pomoć osobama sa invaliditetom i drugih. U 2009. godini DLS je u budžet uplatila 2,7 milijardi dinara. Državna lutrija Srbije, nezavisno od toga što veći deo prihoda uplaćuje u budžet, samostalno finansira akcije koje utiču na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Organizovali smo renoviranje velikog broja škola, zatim nabavku minibus vozila za prevoz dece i mladih sa smetnjama u razvoju, a odnedavno pomažemo i fudbalski klub gluvih i nagluvih „Olimpija“ – kažu u Državnoj lutriji i dodaju da su u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje prošle godine pokrenuli inicijativu za prevenciju i lečenje patološkog kockanja koja bi u narednih mesec dana trebalo da krene sa primenom.

- To je sistem kao kad bi fabrika cigareta lečila od raka pluća - kažu psiholog Jelena Manojlović i Dejan Stanković, bivši patološki kockar, sada direktor Fonda „Herc“, koji tvrde da ako se uzmu svetski podaci - svaka peta osoba koja pokazuje interesovanje za igrum postaje patološki kockar, te nužno sledi da je 700.000 građana Srbije pod tim rizikom. Međutim, Zoran Puhač iz „Mocarta“ ne slaže se s ovom tvrdnjom.

- Koliko mi je poznato, niko osim nas u ‘’Mocartu’’ ne radi ozbiljna istraživanja tržišta igara na sreću. U novinama se pojavljuju informacije da u Srbiji ima i do 500.000 patoloških kockara. To je proizvoljna tvrdnja i niko ne kaže kako je došao do tog podatka. Isto kao da kažete da je svaki treći Srbin crnac, samo vam je u ovo prvo lakše da poverujete. Ali, recimo, istraživanja SZO kažu da tek jedan do dva procenta stanovništva mogu da odu u patologiju. Istraživanja ‘’Mocarta’’ koja radimo sa Stratedžik marketingom opet kažu da Srbija ni po čemu ne odskače od zemalja u regionu, pa ni u svetu. Sa druge strane, psiholozi će vam reći da je bilo koja vrsta igara na sreću u normalnim granicama jedna nijansirana borba protiv stresa. To je jedan dozirani kontrolisani rizik koji čoveku podiže adrenalin. Bilo kakvo gušenje toga tera u ilegalu i onda se razvijaju sve negativnosti koje mogu iz tog biznisa da nastanu – od bujanja mafije, gubljenja poreza i zaposlenja. Igre na sreću su ozbiljna industrija koje su svuda u svetu svrstane u industriju zabave. Bio sam pre mesec dana na sajmu u Londonu, to su ljudi koji sasvim normalno posluju. Jedino kod nas postoji jedna doza odbojnosti - kaže Puhač.

Dejan Stanković iz Fonda „Herc“, pak, tvrdi da Državna lutrija Srbije krši član 29 važećeg zakona koji kaže da se za sve igre ukupno najviše dva puta nedeljno može organizovati izvlačenje dobitaka u TV prenosu.

- Oni dvaput nedeljno prenose izvlačenje Lota, jednom Binga, plus Mobtto, koji ide čak četiri puta dnevno! Drugo, igra „najmanja jedinstvena ponuda“ na RTS je javno stimulisanje kockanja. Svaka igra u koju se ulaže novac da bi u zavisno od ishoda dobio pare ili robu jeste kockanje. Kako mogu da kontrolišem da li moja ćerka od 16 godina šalje SMS poruke da nas obraduje „puntom“. Ni maloletnici, dakle, nisu zaštićeni. A ljudi šalju po 30 poruka dnevno, što je 20 evra - kaže Stanković.

SOS telefonu za pomoć patološkim kockarima javljaju se pored ostalog ljudi koji su poslali najmanju jedinstvenu ponudu, a nisu im odgovorili!

- Imali smo slučaj čoveka koji je stvarao abnormalne sume novca na loto sisteme, zapostavio je sebe i porodicu zbog energije, truda koju je ulagao u to - objašnjava psiholog Jelena Manojlović.

- I loto je kockanje, jer se ne igraju samo pojedinačne kombinacije, nego lutrija nudi i sisteme koji koštaju desetine hiljada evra. Ljudi nisu svesni da tim ponašanjem mogu da uđu u patologiju. Mi nemamo ništa protiv igara na sreću, tražimo samo da se ponašaju društveno odgovorno, da odvajaju sredstva za prevenciju, da u uglu ekrana stave SOS telefon za kockare. Francuska izdvaja 1900 evra po stanovniku kao prevenciju kockanja i ide se čak na edukaciju prodavaca tiketa da prepoznaju patološke kockare. Inače, međutim, triput je veća šteta od igara na sreću nego korist. Zato su u Rusiji stavili katanac na kazina. Stopa kriminaliteta raste do 10 puta na tim mestima - kaže Manojlovićeva.

Zoran Puhač objašnjava da je vid borbe protiv patološkog kockanja i to što je u kladionicama ograničen dobitak na maksimalnih 500.000 dinara.

- Ogroman procenat uplate je između 20 i 180 dinara po tiketu. A najveći između 80 i 180 dinara. Verujem da postoje ljudi koji žive samo od klađenja, ali nemam takva saznanja. Postoje urbane legende o tome. Taj koji bi se profesionalno bavio klađenjem, znajući koliko je težak i obiman posao kvalitetne izrade kvota, mora da radi po sličnom sistemu – a to bi bio ‘’full time job’’, jer je velika ponuda, a i neizvesnost je jako velika. Pretežno se klade muškarci od 18 do 65 godina i ne možete ih segmentirati na bilo koji način - ima tu i polupismenih i doktora nauka. Motivi su interesantni i daleko su od patologije. Prvi motiv je , naravno, novčani dobitak, ali kod jednog dobrog dela, čak ispred toga je produženo bavljenje sportom. Ljudi pokušavaju da materijalizuju svoje znanje iz sporta. Drugi motiv je zabava, gledanje utakmice sa društvom iz kraja, praćenje tiketa ko će pre da pogodi - kaže Puhač.

Ko može da organizuje

Kapital od minimum milion evra

- Posebne igre na sreću u igračnicama mogu priređivati pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Srbije registrovana za delatnosti kocke i klađenja, čiji osnovni kapital ne može biti manji od dinarske protivvrednosti od milion evra, kaže Mile Simojlović, načelnik Uprave za igre na sreću. - Pravna lica moraju za vreme trajanja perioda za koje je data dozvola imati namenski depozit ili bankarsku garanciju u iznosu od 300.000 evra. Naknada za dozvolu ne može biti manja od 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja prijave na javni poziv. Da bi pravno lice moglo da organizuje klađenja i posebne igre na sreću na automatima, osnovni kapital kojim raspolaže ne može biti manji od dinarske protivvrednosti od 150.000 evra, a namenski depozit ili bankarsku garancija za vreme trajanja perioda za koje je dato odobrenje mora biti u iznosu od 300 evra po automatu, odnosno 3000 evra po uplatno-isplatnom mestu. Minimum za dobijanje dozvole je posedovanje najmanje 100 automata, odnosno 30 uplatno – isplatnih mesta – objašnjava Simojlović.

U periodu od 1. januara 2007. do 26. februara. 2010. godine podneto je četrdeset šest krivičnih prijava protiv odgovornih lica koja se bez odobrenja Uprave organizovala igre na sreću.

- Krivičnim zakonikom propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine odgovornom licu i pravnom licu koje bez odobrenja nadležnog organa priređuje igre na sreću. U periodu od početka 2005. do kraja 2009. u prekršajnom postupku Uprava je donela ukupno 436 rešenja o kažnjavanju, a izrečene su novčane kazne u iznosu od 18 miliona dinara – napominje Simojlović. Kao najčešće prekršaje, naš sagovornik navodi neprijavljivanje broja automata, odnosno neprijavljivanje otvaranja uplatno-isplatnih mesta. Odobrenja se, prema njegovim rečima, najčešće oduzimaju usled aktiviranja bankarske garancije zbog neizmirenja obaveza.

Ženama treba više vremena

- Žene nam se generalno manje javljaju, iako se one isto kockaju. Upadaju čak u veća dugovanja, ali imaju daleko veći pritisak društva, ipak je ovo Balkan, i treba im više vremena da potraže izlečenje - kaže Jelena Manojlović, koja svakodnevno dežura kraj SOS telefona za pomoć kockarima.


Nazad na početnu stranu | Podeli sa prijateljima

© Herc Time 2013. Sva prava zadržana. Design by Nenad Gal powered by Fluid 960 Grid System